Све је почело са књигом коју нисам могао да прочитам.

Здраво, ја сам Dott. Пре него што сам програмер, ја сам читалац.

За готово сваки проблем на који сам наишао у животу, одговор је већ био у некој књизи. Зато читам много, стотину сати годишње, понекад двеста.

И иста ствар се стално понављала. Заволео бих књигу која никада није била преведена на мој матерњи кинески језик. Па сам радио оно што ради сваки читалац: чекао сам. Сваких неколико месеци кренуо бих да тражим превод и вратио се празних руку. Већина књига се уопште никада не преведе, а оних неколико срећних долази годинама.

Зато сам изабрао тежи пут, иако је "lucky" ближе истини. Већ сам читао енглески довољно добро да се снађем. Али довољно добро има своју цену: никада нисам читао тако брзо на енглеском као на свом језику. Књига за коју ми на кинеском треба недеља, на енглеском ми може одузети много више времена. Врата су се отворила, али је цена уласка била апсурдна. И ја сам био међу срећницима, али нико не би требало да учи цео један језик само да би прочитао књигу коју воли, а поготово не сада, када је вештачка интелигенција превод, у пракси, претворила у решен проблем.

Не мислим да језик на ком је књига написана треба да одлучује ко сме да је чита.

Зато сам направио BookTranslator. Даш му књигу на језику који не можеш да читаш, а он ти је врати целу на језику који разумеш.

Технологија је већ постојала; неко је само морао да је изгради. Направио сам је за себе, али нисам био једини који је чекао.